На Велику Суботу, 7. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је предстојао Божанском Литургијом у манастиру Светог оца Николаја у Бањи Прибојској. Саслуживали су настојатељ ове обитељи архимандрит Теофил, и протођакон Никола Перковић. За певницом су одговарали јереј Ненад Тешић – парох бањски, братство манастира и ученици веронауке.
Верни народ Прибојске Бање и околине у великом броју се сабрао на Светој Евхаристији, на духовно сагледавање догађаја Христовог страдања и заједничарење у Пречистим Тајнама Његовим.
Проповедајући сабраном народу, преосвећени Епископ је између осталог рекао: -Ми који идемо путем Христовим, који настављамо да се боримо у овоме свету уз Његову помоћ, треба добро да сагледамо како изгледа ратиште, како изгледају бојишта. То се најбоље може сагледати ако пажљиво усмеримо свој поглед на Голготу, и на оно што се збивало у Суботу, и оно што се догодило рано у Недељу. Видећемо пре свега, да за борбу, за њено трајање, није довољна једна велика победа, па макар била и таква као Христова. Борба ће се морати наставити и даље. Зашто? Зато што је зло, иако поражено, упорно. Зло не одустаје и оно је лукаво. Лукав је онај који предводи у злу, увек прави неке смицалице, настојећи да оно што је очигледно буде замагљено. Христова победа је блистава, али слуге зла настоје да ту блиставост у очима људи замагле, врше подметачине, обесхрабрују ум људски.
– Почнимо са Голготе наше сагледавање. На Голготи, када се Господ наш Исус Христос обраћа Оцу свом Небеском речима: Или, или, лама савахтани, Њему су се ругали јеврејски прваци, говорећи: Ено зове Илију, хајде да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне. Господ наш није реаговао на то, није раскидао заједницу са Оцем Небеским коме се обраћао, који му је био у свести, није био узнемирен таквим ругањем и подсмевањем. И када је Господ наш у своме стрпљењу примио сва страдања, и погребење, полагање у гроб, у своме смирењу и у послушности Оцу Небеском, посвећен свом делу спасавања људи од греха и смрти, онда су јеврејски прваци, да би га што више понизили, отишли код Понтија Пилата, римског представника власти, и рекли: Онај рече још за живота да ће за три дана устати из мртвих, зато нам дај стражу да чува гроб, да не би дошли ученици Његови ноћу и узели га, да после не би говорили да је устао из мртвих. И римски намесник није оклевао и дао им је војнике, да буду стражари и чувају гроб. И поред тога, данас смо слушали читање да је анђео одвалио камен од гроба и гроб се отворио и све је попуцало, и анђео се појавио оним верним женама које су дошле у недељу рано да осмотре гроб, а гроб је био празан. А када је бљеснула светлост стражари су попадали ван себе, изгубили снагу. И поред тога, јеврејски прваци који не воле Христа ишли су и даље да муте и лажу. И дан данас имамо тих смутљиваца који настоје да оно што је очигледно замуте и кажу да није тако. О чему се ради? Ради се о томе да морамо имати срце јако, ум храбар, бистар и јасан, да будемо љубитељи истине и пута часног, а увек ће бити оних који настоје да нас смуте. Како опстајемо? Вером и љубављу које не дају да нам се замути ум, оне су стражари ума и бране ум од спољашњих напада. И то се показује на делу. Људи који имају јаку веру и љубав имају и частан образ, бистар ум и они се не могу преварити. Стојмо уз Христа са вером и љубављу, са преданошћу Њему и Његовој љубави и онда ћемо истрајати.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: