У Недељу пету по Васкрсу – Самарјанке, 2. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве уз саслужење протојереја-ставрофора Николе Перковића. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Након отпуста, Преосвећени је све присутне најпре поздравио радосним Васкршњим поздравом а потом појаснио суштину и важност тог древног хришћанског поздрава: – Овај наш поздрав јесте исповедање вере наше, исповедање нашег искуства. То нису само речи. То је исповедање, потврђивање, тога како живимо. Живимо Христовом победом над свима слабостима људским, над свима искушењима и над смрћу. Том Његовом победом ми живимо, и постојимо, и трајемо.
– Нема већих поука за православно, то јест, истинско човеково живљење, од оних које читамо, изговарамо у нашим молитвама. Највећа наука живљења садржана је у нашим молитвама, у оним речима које ми тамо изговарамо. Јер, тим речима молитве ми стојимо пред Богом и Њему се обраћамо. Најистинитији, најискренији, смо у молитви, коју из срца изговарамо.
– Господ Христос је дошао ради тога да нам да пуноћу живота. А шта се данас догађа? Он је устао из мртвих и обећао свима нама устајање из мртвих. И Он ће то испунити јер је истинит у својим обећањима. А људи сами не дозвољавају да ми живимо вечним животом, трајним животом. Као да говоре: врати се човече поново у гроб, тамо ти је место. Зато се ми молимо да се Бог што више умеша у наш живот, Он, Васкрсли!
– Данашњи празник је продубљивање, у нашој свести, значаја Васкрсења Христовог у нашем животу. Данас је празник жеђи за Богом, жеђи за вечним животом. Ми смо жедни и гладни Вечног Живота и зато читамо из Светог Писма оно што нам показује да нас Господ напаја ђивотом вечним, то јест, собом, нагласио је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде:
