На Празник Светог Апостола Томе, 19. октобра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије био је у пастирској посети манастиру Давидовици код Бродарева. У пратњи Епископа био је протођакон Никола Перковић.
У манастирској цркви посвећеној Богојављењу Епископ се поклонио гробу монаха Давида, оснивача манастира. Давидовица је женски манастир а игуманија је Високопреподобна монахиња мати Дарија. У манастиру је и једна искушеница која је већ стасала за монашке завете.
Мати Дарија је подсетила Епископа на историјат манастира и све активности на унапређењу монашког живота и обнови манастира у задњих неколико година. Затим су дуго разговарали о монашком животу, личној молитви и молитви у храму. Епископ је истакао да се сав монашки живот врхуни у молитви, у том непрестаном разговору са Богом, те да му је молитва једино, здраво и природно средиште.
Манастир Давидовица потиче из ХIII века. Саграђен је на остацима византијске базилике из VI века као задужбина Немањића, односно монаха Давида (жупана Димитрија), унука Светог Симеона Мироточивог, по коме је манастир и добио име. Манастир Давидовица је једини српски манастир са сачуваним уговором о градњи, који је пронађен у дубровачким списима. Потписали су га 1281. године монах Давид и дубровачки градитељи. Манастир Давидовицу је за 150 солида сазидао приморски мајстор Десин де Рис и његов син Блаж. Манастир Давидовицу је подигао Вуканов син Дмитар који је у монаштву добио име Давид и он је као ктитор ту сахрањен.
У народу се верује да су овде сахрањена тела браће Југовића, која су посредством њихове сестре и кнегиње Милице, удовице кнеза Лазара, након косовског боја овде донета и сахрањена, на шта указују очувани споменици који се налазе у манастирском кругу. Овде је сахрањен и кнез Вратко, у народном предању познат као Југ Богдан. Јунаци косовског боја браћа Југовић вековима у Срба служе као пример храбрости и пожртвованости за своју отаџбину и народ.
Манастир Давидовица је први пут страдао крајем ХV века од Турака када су освојили подручје Полимља. Давидовицу су Турци срушили и напуштена је у време Велике сеобе Срба, крајем ХVII века, од када је остала у рушевинама, без крова и под утицајем временских непогода. Манастир Давидовица је потпуно обновљен и реконструисан 1997. године.
Манастирска црква је посвећена Богојављању. Она припада рашкој архитектонској школи, једнобродна је грађевина са куполом, апсидом и капелицама са куполама. Некада саграђен од камена-сиге из Сопотнице, манастир Давидовица је истоветно и обновљен. Урађена су и археолошка истраживања, у току којих је у манастирским зидинама Давидовице у три нивоа пронађено 170 скелета.