У недељу, 3. децембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Aрхијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља. Саслуживали су јеромонах Петар – настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи; архимандрит Теофил – настојатељ манастира Сељани; и протођакон Никола Перковић.
Преосвећени Владика је у својој беседи протумачио прочитани одељак из Светог Јеванђеља о богаташу који је мислио да је себи стекао много добара за живот: – Видите како је то трагично. Са овога света, ма колико сабрали, мало или много, не можемо ништа понети са собом… Господ нас ставља пред најважније питање: Има ли нешто што се може понети? Има, драга браћо и сестре, то је богатство које је неотуђиво и неуништиво. То је оно што од Бога добијамо, то је сам Бог. Бог нас позива да се Њиме богатимо, да се Њиме хранимо, да Њиме живимо. А како ћемо то видети да имамо у себи? Запитајмо се, пре свега, имамо ли љубави у себи према Богу, према другима, и да ли поступамо по тој љубави. То су врлине, то је богатство по коме нас препознају Анђели Божији и уводе у Царство Небеско. Људи су својим грешним животом, својом тежњом ка уживању изгубили Рај, који поново задобијамо подвигом и борбом, љубављу према Богу и ближњима, као што нам је Господ наш дао образац. Он на Крсту распет из љубави према нама, да би тим путем нама вратио Рај.
Владика је још рекао: -Двоја су врата. Једна су врата сладострасног, земаљског уживања а друга су врата подвига, љубави према Богу, прецима и ближњима. Она прва врата су врата губитка, сладострашћа и уживања. То је пут губитника, а пут подвига и борбе јесте пут задобијања, то је добитнички пут. То је истина живота. Један човек кога сматрају мудрацем овога света је рекао: Нема у животу трајних пријатеља и трајних непријатеља, постоје само трајни интереси. И ово је тачно само ако се посматра из земаљског искуства. Али никако није тачно ако се посматра из ширег искуства живота, то јест ако се посматра из Цркве Христове. У Христу Господу, у Пресветој Богорoдици, у светима Његовим, ми имамо наше трајне пријатеље. Зато не требамо да губимо наду. Са Господом можемо све постићи. Само треба да наставимо да долазимо у наше свете храмове, наше манастире, и да се у њима непрестано утврђујемо, ојачавамо, у молитви не само за нас који смо показали своју ревност и дошли у свети храм него и за оне који нису дошли, да и њих Господ држи, ојачава и све нас води и руководи у Живот Вечни.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: