Праштално вечерње у Пријепољу

У навечерје почетка Великог, Часног поста, у недељу 26. фебруара 2023. године, у саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу, служено је Велико праштално вечерње. Служио је настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, свештенства и монаштва Епархије милешевске и верног народа.

На крају вечерњег богослужења прочитана је Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина уз велике метаније, како то богослужбени поредак прописује.

Након отпуста Преосвећени Епископ Атанасије обратио се присутнима пастирском беседом у којој је, између осталог, рекао: – Господ нас призива да се интензивније, јаче, присније, потпуније укључимо у Његов програм Живота. Његов програм открива нам се у оним речима које смо данас чули, записане у Његовом Јеванђељу, да опраштамо једни другима. Он је рекао, ако будемо опраштали једни другима онда ће и Отац наш Небески опростити нама оно што смо ми изгрешили. А ако ли не будемо праштали једни другима онда немамо на основу чега да очекујемо да Оташ наш Небески опрости нама. Јер, Његов је програм праштање. Он прашта, Отац Небески, и зове нас у тај програм, да будемо слични Њему.

– Да бисмо били у заједници са Богом морамо макар настојати да наликујемо на Њега, макар желети. И то је тај програм који нам се сада даје, који започињемо, програм живота који је васкршњи, јер се завршава Васкрсењем, прославом највећег догађаја у историји човечијој, у прослави Васкрсења. Зато ћемо и ми, угледајући се на праксу Цркве, која негује такав однос, такав живот, почети да и сами радимо на себи. Бавити се собом на прави начин. А то ћемо успети користећи се мудрошћу црквене праксе, практичном мудрошћу Цркве израженом кроз ону стратегију живота казану Преподобним Јефремом Сирином, коју смо вечерас прочитали.

Владика је потом протумачио ову молитву: – Господе, не допусти ми да ме савлада дух празнословља, чамотиње, празноће, лицемерја, грамзивости, похлепе за влашћу и богатством. Чувај ме од напада таквих искушења. Чим се ми молимо Богу да нас од тога заштити то већ значи да смо се и сами укључили у борбу против таквих слабости. И још додатно молимо да нам Бог у томе помогне.

– Господ жели да ми заједно радимо на нашем спасењу, а молитва јесте то. Јер чим се ми молимо Богу да нам помогне ми изражавамо љубав према тој доброти, према томе дару који желимо да добијемо од Бога, изражавамо да су нам потребни Божији дарови.

– А у другом делу ове молитве тражимо од Господа да нам дарује да сагледамо своја сагрешења, и да не осуђујемо брата свога! Колико само ми потрошимо времена бавећи се туђим гресима, и то не из сажаљења него најчешће због недостатка љубави према ближњем. Ми, као они који желе да наликују Христу, Који је због нас и наших слабости и дошао међу нас, желимо да упознамо наше ближње да бисмо сазнали како да им помогнемо, али и да себе исцелимо од сваке слабости, сваки свој грех да надиђемо, сваку своју слабост да савладамо.

– Предлажем да се сви стално бавимо овом молитвом, јер је она стратешка, за свакога ко жели да задобије здравље, да задобије вечно спасење, да буде користан својој браћи и сестрама, да буде здрав члан Цркве, да послужи црквеној заједници.

– Господ нас призива да се укључимо у онакав начин живљења какав нам је Он показао собом, јер је то пут спасења и начин спасења. Он нас зове да у свему будемо Његови сарадници јер ћемо онда са Њим бити и они који васкрсавају, и са Њим наслеђују Вечни Живот.

Владика је на крају замолио опроштај од свих и због његовог малог кашњења на богослужење, и немогућности да и сам служи пошто је учествовао у величанственој Светосимеоновској Литији у Подгорици која је била и Велика праштална литија а која је одржана, упркос великој киши, уз учешће великог броја верног народа из више епархија Српске Православне Цркве. Та киша која је, по речима Митрополита Јоаникија, благослов за сав верни народ, допринела је да су и обућа и одежде били мокри а није било времена да се просуше како би се могло несметано богослужити вечерас.

Сви су потом пришли Епископу, а онда и једни другима, и затражили опроштај, започињући тако подвиг Великог поста.