Епархија рашко-призренска прославила је 15. и 16. децембра 2018. године хиљадугодишњи јубилеј од првог писаног спомена Призренске епархије у првој хрисовуљи византијског цара Василија II.
Прослава је почела свечано у манастиру Девич код Србице, прославом Манастирске Славе Светог Јоаникија Девичког. Свету Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Пећкога трона Амфилохије уз саслужење Епископа рашко-призренског Теодосија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и великог броја свештенства и свештеномонаштва који су праћени појањем Призренских Богослова. Више од хиљаду верника са свих страна Србије, Црне Горе и Републике Српске дошли су у манастир Девич да свечано прославе празник Светитеља Јоаникија. Епископ Атанасије је окупљеним верницима поручио да је наш народ на Косову и Метохији издржао у најтежим временима, да је најважније „на страшном месту постојати“: „Зато молим наш народ на Косову и Метохији да издржи, остане и опстане на овој светој земљи прибегавајући сабирању и окупљању под кровом светиња и Косовског завета.“ Митрополит Амфилохије поручио је да српски народ неће бити мањина на Косову и Метохији све док службе Божје буду служене у манастирима попут Манастира Девич код Србице.
Након Литургије и празничне трпезе љубави у манастиру Девич, у наставку празничних свечаности служена је Вечерња служба у Цркви Богородице Љевишке у Призрену која је била седиште Епархије призренске у првом периоду њеног постојања од 1019. до 1219. године. Вечерњом службом началствовао је игуман манастира Светих Арханђела код Призрена архимандрит Михајло у присуству Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Преосвећене господе епископа: рашко-призренског Теодосија, милешевског Атанасија, и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, свештенства, монаштва и великог броја верног народа, уз појање професора и ученика призренске Богословије.
У цркви Богородице Љевишке Митрополит Амфилохије упутио је кратку беседу свим присутнима у којој је истакао да град Призрен има посебан благослов Божији међу многим градовима, а да је црква Богородице Љевишке хиљадугодишња светиња и чувар лепоте људске душе, ума и срца и призив на преображај сваког људског бића том божанском лепотом која се у њој пројавила.
По завршеној Вечерњој служби, у препуној свечаној сали Призренске Богословије умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије одржао је предавање на тему „1000 година Епархије призренске“. По завршетку предавања сви присутни били су позвани на трпезу љубави припремљену трудом призренских професора и ђака, за време које су ученици приредили кратак музички програм одсвиравши и отпевавши неколико родољубивих и изворних песама на радост свих присутних.
Сутрадан, у недељу 16. децембра прослава јубилеја крунисана је торжественим литургијским празновањем у саборном храму Светог Великомученика Георгија на којој су се помињала имена епископа, клирика, добротвора и верника призренске епархије. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећкога трона Г. Амфилохије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, милешевског Атанасија, брегалничког Марка из Охридске Архиепископије и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, и око четрдесетак свештенослужитеља из разних епархија наше Цркве, а у присуству великог броја монаштва и верног народа из свих крајева. Својим гласовима традиционално су саслуживали и ученици Призренске Богословије.
На почетку Свете Литургије владика Теодосије одликовао је оца Слободана Ђорића, пароха призренског, чином протопрезвитера прочитавши над њим молитву и дајући му надбедреник као видљиви знак овог достојанства због ревности и пожртвованости током осмогодишњег служења у овом Храму. Преосвећени Владика Теодосије рекао је да је прослава десет векова од првог помена Призренске епархије велики дан за Епархију, али и нашу помесну и васељенску Цркву.
Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Епископ милешевски Атанасије казао је да је Косово и Метохија училиште, једна учионица, исписана Црквом Христовом и славним делима Божјих угодника. Говорећи о јубилеју 1.000 година рашко-призренске епископије, Митрополит Амфилохије казао је да је у тих хиљаду година много оних који су сејали семе истине Божије у овој земљи и који су својом мученичком крвљу, подвизима, молитвама, заливали то семе и да зато није чудо да је то семе посејано руком светих Божјих људи уродило дивним плодовима кроз векове све до наших времена. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије истакао је да је Косово велика нада наша; да се надање, а не безнађе наше закопало на Косову у једну гробницу, и да је Ловћенски Тајновидац Косово и Метохију доживио као продужетак Христовог гроба из којег се родила нада за читав свет. Такође је истакао да се гроб Христов на Косову и Метохији живо осећа, али тамо где је Његов гроб и сила Његова, тамо је и Васкрсење и обнова и обнављање.
Након завршене Свете Литургије у цркви Светог Ђорђа за све присутне припремљена је трпеза љубави у трпезарији Призренске Богословије.
Извор: Епархија рашко-призренска