У навечерје празника Преноса моштију Светог оца Николаја, у среду 21. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Празнично вечерње са петохлебницом у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи.е
Честитајући навечерје празника и манастирску славу, Високопреосвећени је у пастирској беседи рекао: – Што је год у додиру са светима то бива на добро преображено. Они који су однели свете мошти Светог Николаја са истока нису имали баш такву намеру, али он је остао чудотворан свуда, и свуда где се год он призива он је близу да услиши молитве. Тако, ми се надамо, верујемо и желимо да он услиши и ове наше молитве које смо упутили вечерас и које ћемо упућивати, и одавде и из сваког православног дома.
– Да Бог буде милостив и милосрдан, као што јесте, према целоме свету, рекао је Високопреосвећени, поздрављајући све радосним Васкршњим поздравом, и додавши да је Христос васкрсао али остаје увек и трајно да своју творевину поправља кроз историју, својом васкршњом силом.
На сам дан празника, у четвртак 22. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је, поводом прославе манастирске славе, Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Дубочици код Пљеваља. Саслуживали су настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима игуман Зосима, свештеник у пензији из Митрополије дабробосанске протојереј-ставрофор Момир Васиљевић и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које је настојатељица манастира Дубочица игуманија Епистима припремила са својим монашким сестринством.
Честитајући славу монахињама и велики празник свему сабраном верном народу Божијем, Високопреосвећени је у пастирској беседи нагласио: – У данашњем свету најмање је врлине, и још мање оне јеванђелске врлине. А Јеванђеље нас позива да врлину умножавамо. И сама та настројеност ка умножавању врлине јесте врлина највећа. Или можда највећа. Усмереност ка врлини, онај ко има жудњу за врлином. А пре свега шта су то врлине. Жеља за познањем Бога, за познањем брата, да се живи у љубави, у слози, да се има трпљења, да не будемо грамзиви, да можемо поднети једни друге, помоћи једни другима. Да смо свесни да поред нас постоји још неко. Љубав ка томе јесте врлина.
Владика је у кратким цртама указао на историјат данашњег празника, па наставио: – Куд год су пронете мошти Светог Николаја оне су чудотвориле, а и дан данас тамо чудотворе, где се налазе. И не само то, него чудотворе и када се Светом Николају обраћамо издалека, као своме помоћнику, своме брату у Христу, и своме сапутнику на путу спасења.
– Да не будемо усмерени у неком погрешном, или чак супротном правцу, него да идемо истим тим јеванђелским путем којим је он ишао, којим он иде, и којим он води. А он је слуга Христов. Он има за циљ потпуно остварење Јеванђеља, указао је Митрополит Атанасије, честитајући још једном свима празник и славу и пожелевши да Бог и Свети Николај услише молитве које су данас узнете и које се узносе.
Настојатељица манастира игуманија Епистима припремила је, са својим монашким сестринством и пријатељима ове свете обитељи, трпезу љубави у манастирској трпезарији. Ту је, уз послужење, гусле и песму настављено Евхаристијско сабрање започето у храму, у част Светог Николаја Чудотворца.
Беседу Архиепископа Атанасија, на слави у манастиру Дубочица, можете послушати овде:
