На Богородичин празник Ваведења, 4. децембра 2020. године, на монашком гробљу манастира Свете Тројице у Пљевљима, сахрањени су земни остаци протосинђела Владислава, настојатеља те свештене обитељи.
Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење протојереја Николе Олића, настојатеља Светоархангелског манастира у Ђурђевића Тари јеромонаха Зосиме и ђакона Ивана Савића служио је Божанску Литургију у том манастиру.
Говорећи најпре о значају и величини празника Ваведења, Епископ је рекао: – Данас се подсећамо на један историјски догађај а то је увођење у Храм Пресвете Дјеве Марије, њено представљање на располагање Богу у Храму, њено давање Богу у службу, Његовом промишљању о свету. Најважнији и најзначајнији су они догађаји које планира и које осмишљава Бог и они су трајне вредности, трајног значаја, а ми људи уклапамо се, уткивамо, у оно што чини Бог. Тај празник Ваведења, увођења у Храм Пресвете Богородице који данас сви православни хришћани празнују јесте догађај на путу спасења људи, спасења све твари.
– Историја људска опстаје на светим личностима, на оним светима који хоће, желе, и прилагођавајући се тој жељи тако држе живот свој, који се приближавају Богу, којима и ми грешни додирујемо Бога, сусрећемо Бога. Ту издвајамо пре свега Пресвету Дјеву, њене чисте родитеље, свете пророке, свете апостоле, свете мученике. Ми опстајемо тако што имамо таквих личности спремних, одлучних да себе дају Богу на служење, да буду слуге Божије, слуге Његовим плановима.
– Живот може трајати ако су они основни елементи духовни у пуном броју и добро распоређени. А који су то духовни елементи од којих зависи добар ток историје? Љубав, на првом месту. Љубав према Богу – Богољубље, и љубав према браћи. Ако тих елемената има довољно живот може трајати. Ако ли тога нема, ако су ти духовни елементи поремећени, ако уместо љубави и смирења и пожртвованости дође до себичности, неправде, себељубља, грамзивости, ако се ти елементи умешају живот бива затрован, поремећен.
– Има таквих људи у овом храму Светотројичког манастира који својим животом доприносе да буду ти духовни елементи добро распоређени, који су спремни да служе Господу и ближњима. Ево, слуга Божији кога испраћамо, свештеномонах, протосинђел Владислав, посветио је себе Богу, и Богу служио, Богу се молио, у овом Светотројичком манастиру пуних 15 година, као монах, свештеномонах и настојатељ ове Светотројичке обитељи.
Преосвећени је укратко подсетио присутне на животни пут новопрестављеног настојатеља Светотројичког манастира протосинђела Владислава, на његов значајан допринос здравом животу поверене му обитељи: – Овакви су потребни свакоме месту, свакоме селу, свакоме манастиру, свакоме граду, свакоме народу, да би здраво функционисао живот. Јер је живот у њима здраво функционисао за вечност. Испраћајући оца Владислава желимо да га Господ прими као слугу свога, да га препозна као верног слугу и душу његову да упокоји у Царству Своме вечноме.
Отац Владислав уснуо је у Господу након краће и тешке болести у навечерје претпразништва Празника Ваведења Пресвете Богородице, 2. децембра 2020. године.