У недељу 29. августа 2021. године у поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије посетио је породицу свештеника протојереја-ставрофора Душана Михајиловића у Сјеници. Прота Душан, са својом породицом, приредио је мало породично весеље поводом одласка њиховог сина Јована на добровољно служење војног рока.
Честитајући младом регруту Војске Србије и његовој породици на овом добром делу Епископ Атанасије је рекао: – Господ је тако уредио да данас овако молитвено и свечано испраћамо једног младића, који одлази да постане добар војник Војске Србије. Добровољно се определио за војну службу, да се даље изграђује у човека. Он се у овој нашој Црквеној Општини у Сјеници, и у дому својих родитеља, већ изградио у доброг човека, јер, и сама та његова одлука да добровољно служи војни рок говори о томе да се добро усмерио и да је већ постигао добре врлине. То сведочи да већ има веома развијен патриотизам, осећање љубави према својој отаџбини, према својим прецима, а посебно то сведочи да жели да посвети себе добрим циљевима, у садашњости и будућности.
– Он жели добро својој отаџбини, жели да најпотпуније, комплетно, свецело себе посвети својој отаџбини. Хтели то ми или не, знали или не знали, сви смо ми војници, припадамо некој војсци. Само се разликују војске, и по томе којој војсци припадамо по томе се разликују људи. У овом свету као да све ратује, али оно што се највише осећа јесте зараћеност између добра и зла, између човека и нечовека, између живота и смрти, између љубави и мржње.
– Млади Јован полази да буде српски војник, а његов отац је српски свештеник. Сви ми, хришћани православни, се одликујемо тиме да смо војници Христови, а Срби су препознати по томе што су максимално себе унели у Христову војску, и Христа су чврсто исповедали, и за то су имали много пута прилику и обавезу да полажу своје животе. Христова војска се определила за добро и она ће, хтела или не, бити подривана и нападана оном другом војском која је опредељена за смрт, за нечовештво.
– Никако не значи да је војник у овој физичкој војсци ослобођен, или да не мора да има, те духовне врлине развијене. Пре свега мора имати чврсту веру у Бога, чврсту веру у победу добра над злом, развијену храброст, љубав.
– Веома је мали број младића са ових простора који се добровољно опредељују за служење војног рока у Војсци Србије. Међу тим малобројнима јесте и Јован Михајиловић. Посебно сам почаствован зато што он потиче из свештеничке породице и ово је пример како треба децу васпитавати у човекољубљу, братољубљу, у свакој врлини. Нека то буде на подстицај свакој другој добронамерној породици.
– Наглашавам поново три ствари на које често указујем: рађање, васпитавање, образовање. То су та три императива од којих зависи будућност, истакао је на крају Епископ Атанасије.
Уз благослов Преосвећени је младом војнику Јовану поклонио милешевску икону Архангела Гаврила – Белог Анђела, Архистратига Божијег, предводника војске Христове, да га он чува и руководи у његовим војничким данима.
Млади војник Јован Михајиловић из Сјенице одлази у Сомбор где ће започети свој војни рок као припадник јединица војне полиције, како је распоређен и позван од надлежних служби Министарства одбране Војске Србије.