Житељи Пљеваља и околине сабрали су се у уторак 27. октобра 2020. године код храма Свете преподобне Параскеве – Петке како би са својим Архипастиром молитвено обележили и прославили храмовну славу свога храма. Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење протојереја-ставрофора Дарка Јовића, настојатеља Светоархангелског манастира у Ђурђевића Тари јеромонаха Зосиме и ђакона Ивана Савића.
Због поштовања прописаних мера о заштити од заразне болести ове године није било уобичајене градске литије као ни заједничке трпезе љубави али то није умањило радост самог празника. Међу сабраним верницима било је и оних који су се причестили пречасним даровима са Трпезе Господње.
Поучавајући верне пригодном беседом Епископ Атанасије је најпре свима честитао празник Свете Петке: – Честитам вам дан светлости, радости, здравља, лепоте. Данашњи дан нас подсећа да имамо и ових елемената и фактора живота који улепшавају, који дају, који доливају здравље и снагу и који омогућавају да наставимо, да ходимо, да трајемо, да идемо напред, и то чврстим кораком у исправном смеру, сигурним путем, на сигурно место – у вечност.
– Света Петка је један од таквих чинилаца, та личност, та звезда на нашем небу. И само сећање на њу и сећање на све оно што се поводом ње, њеним доприносом, догодило и на овоме месту, само по себи долиће нам и здравља и снаге и радости и способности да наставимо.
Владика је затим укратко подсетио на историјске догађаје који су се у Пљевљима дешавали на дан Свете Петке, на радосне дане слободе које су Пљевљаци дочекивали више пута у својој историји на данашњи дан, захваљујући највише помоћи и молитвама Свете Петке. То је и био разлог због кога су Пљевљаци изградили храм посвећен овој дивној светитељки у знак своје захвалности за њено молитвено заступништво пред Богом.
Преосвећени је затим протумачио прочитани одељак из Светог Писма, причу о мудрим девојкама које имају само један циљ, да што достојније дочекају Господа, да уреде светиљке своје, да светле дочекају Женика. А то је увек био узор, према његовим речима, и житељима Пљеваља: – Зар нас ово не подсећа на овај град? Овај град се увек трудио око тога да буде светао. Чиме? Светлим карактерима и светлим делима, карактерних људи достојних синова и кћери свога народа. Да људи светле, да дела њихова светле. Они су стражили, нису никада заспали, њихова вера је увек била будна, њихова свет о томе да увек морају стварати велика, добра дела, да морају разгонити мрак. Тако су и могли да ходе кроз помрчину историје, окружења, јер су имали таквих светлих ликова.
– Песма коју смо између осталих и данас певали је најпотпуније и најадекватније рекла у чему се састоји тај украс и та светиљка коју православни хришћанин носи. То је Крст. Он је највећи украс, најпотпунији и најсадржајнији лепотама и светошћу. Тако се сусреће Господ, тако што се узме Крст свој, свеукупност својих подвига, свеукупност својих обавеза и дужности, честитих. Да се оне спремно носе и испуне, да поднесемо сва искушења достојанствено, сва страдања, да нигде не поклекнемо, да нигде не издамо. Да живимо часно, поштено и достојанствено, нагласио је Епископ Атанасије у својој беседи.
Након заамвоне молитве у храму је освештано славско жито и преломљен славски колач који су припремили браћа Вјекослав и Милан Ђуровић из Пљеваља. Они су се пријавили да и идуће године буду домаћини храмовне славе.
Епископ Атанасије је потом отишао до манастира Свете Тројице код Пљеваља и обишао болесног настојатеља ове свете обитељи, протосинђела Владислава и пожелео му брз опоравак и оздрављење.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: