Праштално вечерње у Пријепољу

У навечерје Великог и Часног поста, 10. марта 2019. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу служено је праштално вечерње којим је началствовао Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије.

Саслуживали су настојатељи Светотројичко-пљеваљске и Светоуспењско-сељанске обитељи протосинђел Владислав и јеромонах Петар, парох саставачки протојереј-ставрофор Лазар Пајић, архијерејски намесник нововарошки протојереј Станко Благојевић, и протођакон Никола Перковић.

Обраћајући се сабраном свештенству, свештеномонаштву и верном народу, Владика Атанасије је рекао да је време поста време обнове, и у овом подвигу укључени су сви православни хришћани а посебно свештена лица који врше своју службу у Цркви Христовој: – Време је обнове коју можемо означити на првом месту као обнову и утврђивање односа најпре према Богу, обнову и утврђивање односа у Цркви у целини, хармонизовање односа нас верних у Цркви једних према другима, поправљање и усклађивање стања у себи самоме. Односи у Цркви траже од свештених лица да знају ко их предводи. У Господу Христу то је епископ, и однос према епископу треба да буде сараднички однос. Епископ није ту нека личност коју треба надмудрити, преварити, посебно не слагати. Са епископом у делу Господњем треба сарађивати хармонично. Пророк још у Старом Завету нас је позвао у име Господње да будемо искрени једни са другима: Сваки да се научи да истину говори са ближњим својим. Никога не треба преварити, слагати, а посебно не оног који вас води у Цркви Божијој у име Христа, на путу спасења. Треба бити поштен и частан према свима, не треба преварити никога у својој породици, ни у школи, у држави. Свуда треба да будемо пример правог хришћанина.

– Драга браћо свештеници, посебно се обраћам вама. Има много искушења у овоме свету у коме је више греха него ли врлине. Међутим, један од најкобнијих грехова јесте неосећање потребе да још учимо и недозвољавање да будемо поучавани од других. То је кобни грех, толико је кобан и опасан тај грех да га људи не примећују, толико се камуфлирао, направио себе неприметним да би боље ловио. Свештеник и свештеник, свештеник и монах, свештеник и епископ заједно, и сви ми свештеници са народом знамо много више него ли сам један човек. Шта нам то говори? Да треба да будемо свесни да имамо још могућности да научимо, да научимо од других. У Цркви, Свети оци су нам на располагању, њихово огромно искуство, њихово знање, знање апостола, Свето Писмо је ту, њега треба отварати и читати сваки дан. Значи, имамо одакле да учимо и имамо шта да учимо, беседио је владика.

Након беседе, Владика је замолио опроштај од свих сабраних, а потом су свештенослужитељи и верни народ приступили епископу молећи благослов и опроштај.

Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде:

Преузмите аудио датотеку