Слава храма Светог великомученика Димитрија у Вруљи код Пљеваља прослављена је молитвено и свечано у петак 8. новембра 2019. године. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење пароха пљеваљског протојереја-ставрофора Огњена Перковића и ђакона Горана Крстића. За певницом су одговарали архијерејски намесник пљеваљски протојереј-ставрофор Саша Јањић, старешина храма у Вруљи протојереј-ставрофор Боривоје Пантић, настојатељ Светотројичког манастира у Пљевљима протосинђел Владислав и парох пљеваљски протојереј Никола Олић.
Честитајући присутнима велики дан, велики празник и славу храма, Епископ Атанасије се посебно осврнуо на лепоту данашњег празника: – Данас је радост Цркве Божије, данас је радост оних који Бога воле, који Богу служе, данас је радост оних који имају љубави према Богу и људима. Јер данас славимо таквога који је показао љубав према Богу и према људима. Данас је онај који светли својим врлинама целом свету, и чува овај свет да га не обузме тама. Свети Димитрије чува овај свет љубављу коју је показао према Богу и према људима.
– Плодове пазника ми смо постигли већ самим доласком у овај свети храм и тиме што смо пред Бога стали и причестили се Њиме и Његовим Телом и Крвљу. Плодове празника смо постигли и тиме што смо се међусобно сусрели и обрадовали се једни другима у томе сусрету, али плодове празника имамо нарочито у сећању на тај светли лик Светог Димитрија. Живот Светог Димитрија сам по себи инспирише и покреће човека да буде човечнији, покреће га да надиђе себе самога, да надиђе људску меру човечности.
Владика је затим укратко изложио живот и подвиге Светог Димитрија поредећи прилике живота у оно време са данашњим временом: – Да вежбамо љубав према пријатељима али и према онима који то можда и нису. То нам све поручује данашњи празник – дан Светог мученика и мироточца Димитрија. Није исправно славити таквог светитеља а не трудити се да макар мало будемо слични њему. Слављење њега захтева да макар зажелимо да му будемо слични и да се трудимо да то и будемо, завршио је Епископ Атанасије своју поуку поводом овог дивног празника.
Након заамвоне молитве пререзан је славски колач и освећено славско жито које је са својом породицом припремио домаћин овогодишње славе г. Горчило Бујишић. Сви присутни су након молитвеног дела прешли у црквену салу где је домаћин приредио заједничку трпезу.