Велико освећење манастира Светог Јована Крститеља – Заграђе

Свечано и молитвено је било у 15. недјељу по Педесетници, 29. септембра 2019, у обновљеном манастиру Заграђе на Шћепан Пољу – задужбини Стефана Вукчића Косаче, Херцега од Светог Саве, која датира из 15. вијека.  

Освећење новообновљене светиње извршио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Господе Архијереја: милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, бихаћко-петровачког Сергија и херцеговачког и приморског Димитрија.

У литургијском сабрању молитвено је учествовао велики број свештенства и свештеномонаштва, као и бројни вјерни народ, сабран из свих крајева српског отачаства, поводом освећења велике и древне светиње.

Током свете службе Божје, ријечима архипастирске бесједе обратио се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који је подсјетио да је ово свето и чудесно мјесто, посвећено највећем рођеном од жене – Светом Јовану Крститељу, било вјековни духовни и државни центар нашег народа од времена Стефана Вукчића Косаче. У прилоге томе су остаци Соко града, гдје је била престоница ондашњег владара, као и остаци Шћепанице, светиње која, по Митрополитовим ријечима, такође, очекује обнову и васкрсење.

„Велики догађај, велики дан, труд који је уложен у обнову ове светиње је неизмјеран. Посебно треба да захвалимо нашем оцу Игуману Лазару, који је уградио овдје свој живот и из темеља, деценијама, уграђивао себе заједно са другим помоћницима и сарадницима, тако да је овај храм засијао својом изворном и првобитном љепотом“, казао је Његово Високопреосвештенство.

Осврнуо се на зачало из данашњег Светог Јеванђеља, указујући на ријечи Господње упућене Јеврејима који Га питаше да ли је Он Избавитељ и Спаситељ обећани или није, а Господ ће рећи: Дјела која Ја творим, она свједоче о мени и Отац Мој Који је на Небесима, али ви који ме то питате нијесте од мојих оваца, нијесте од моје заједнице, јер не вјерујете Мени.

„Они који припадају мојој заједници вјерују у Мене, да ме послао Отац мој небески да се сабирају око мене сви, не само Јевреји, тадашњи изабрани Божји народ, него сви земаљски народи. Његова ријеч, изговорена прије двије хиљаде година, снага њена се наставља до нашег времена и потврђује се овим нашим данашњим сабрањем око Њега, око Његовог светог имена, око Њега као пута истине и живота и око Претече Његовог, Светог Јована Крститеља коме је овај свети храм посвећен“, бесједио је Архиепископ цетињски.

Обнова овог храма, навео је Владика, започета је давно, 1996. године, када је први пут дошао овдје, посјетио и Соко град, договорио се са оним малобројним, који су припадали духовно овој светињи.

„Међу њима неки су, и онда и сада, били на власти. Чак смо их поставили да буду предсједници Одбора, међутим, нажалост, они данас не припадају овој  светој заједници, стварају неку своју заједницу, која није заједница Херцега Шћепана, није заједница Светог Јована Крститеља и Претече, не пење се према Соко граду Херцега Шћепана, по коме је Херцег Нови добио име. Ипак, Божје сјеме које је овдје посијано, прије толико времена и вјекова, не може да не донесе свог плода, без обзира како се мијењали моћници и власти овог свијета“, истакао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Божја истина и Божје Христово сјеме, поручио је он, кроз вјекове, изнова доноси и рађа светог плода, васкрсава све што је никло из тог светог сјемена.

„А да би васкрсло оно мора да прође кроз распеће, као што је, прије Христовог Васкрсења, Он разапет од ондашњих безбожника и гонитеља имена Божјег, правде, истине Божје, жртвовао себе за живот свијета. Овај жртвеник, који смо освештали у овом светом храму, је мјесто гдје се приноси Његова жртва, наставља се кроз вјекове Његово жртвовање за нас и спасење свијета. Овај свети олтар је тај жртвеник на коме приносимо себе и своје душе, приносимо своје дарове да би тим светим приносом постали христолики и да би наш принос Њему, наш хљеб и вино постали Тијело и Крв живог Господа, који посвједочују Његово присуство опипљиво, видљиво кроз вјекове, па и у наше вријеме и овдје на овом светом мјесту“, рекао је Владика Амфилохије.

Истакао је да је ова обновљена светиња живи свједок непобједивости Цркве Божје, непобједивости свете Божје заједнице, сабране око Тијела и Крви Господа Исуса Христа.

„Он је благословио онај Соломонов храм, а из тог храма ничу храмови широм васељене данас, освећују се и просвећују. Јуче смо на челу са нашим Патријархом Иринејем освештали храм Цара Лазара у Грбљу и обновљени манастир Свете Богородице, који траје од 4. вијека. Тај храм и манастир рушен је шест пута до темеља и ено га, данас љепши него икада, освештан руком нашег Патријарха Иринеја и десетак Владика, као што и овај храм, овдје освештава данас седам Архијереја Цркве Божје и свештенство, заједно са свима вама, да би он био освећење свих нас, да би и даље призивао све, који овдје долазе, пролазе или овдје живе да се врате светој заједници Цркве Божје“, рекао је Архиепископ цетињски Амфилохије.

Владика је закључио да овакво сабрање, заједница Цркве Божје јесте призив за вјечни живот, непролазно људско достојанство, вјечни напредак, узрастање у мјеру раста висине Христове.

„То свједочи Црква Божја, свједоче ове светиње које се разапињу, али које васкрсавају да би се ми саразапињали Христу, да би и ми васкрсавали, задобијали Царство вјечно и непролазно. Нека Господ благослови о. Лазара и све оне који су, на било који начин, допринјели да васкрсне ова светиња, чему је нарочито допринио предсједник и други из Општине Плужине“.

Епископ домаћин, Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије ријечима срдачне добродошлице поздравио је сабрање и заблагодарио браћи Архијерејима, предсједницима Општина Плужине и Беране, бројном свештенству, монаштву, добротворима, приложницима овог светог храма, те мјештанима Пиве и других крајева Црне Горе, Србије и Републике Српске.

„У сјени великог празника Крстовдана вршимо ово освећење и ову славу, призивамо молитвено заступништво Светог Јована Крститеља, јер је овај храм посвећен његовом рођењу. Сјећамо се великог ктитора Херцега Стефана Косаче, ктитора ове и многих других светиња од Горажда до Херцег Новог, широм његове простране Херцеговине. Он је Херцег од Светог Саве, имао је вјеру Светог Саве и није тачно да је, како су говорили, припадао некој јереси. Овај свети храм све те клевете против њега брише“, казао је Владика Јоаникије, подсјећајући да је Херцег Стефан ову задужбину намијенио да буде његова гробна црква, али, због историјских искушења, он овдје није сахрањен.

„Одмах после изградње ова светиња је запустјела, била понижена вјековима, без крова, киснула, али је била тако утврђена да су њени зидови били скоро очувани, са доста оштећења, али овај облик храма се сачувао. Као што је и Часни Крст Христов, чије Воздвижење прослављамо, три вијека боравио у некој јарузи, па, пошто је нађен Крст Господњи, то мјесто постало мјестом поклоњења и дијелом храма Васкрсења Христовог, тако и овај свети храм, који је претрпио понижење, васкрсао је и ово мјесто понижења постало је свето мјесто, мјесто освећења за све нас“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Подсјетио је да је обнова манастира Заграђе почела трудом и подвигом многих, понајвише, Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија. Он је ову светињу први походио, сабрао људе, народ, добротворе, приложнике, којих није било много, али су се прихватили овог задатка, остали вјерни и дали све од себе.

„Светиња је у почетку добила кров, заштиту, а онда је дошао о. Лазар. Овдје није било ни куће, ни кућишта, изнајмио је једну трошну колибу у комшилуку, али је дошао са великом радошћу, вољом, великом љубављу и жртвовао се за ову светињу. Он је фрескописац и све што је од свог рада зарадио уложио је у обнову овог светог храма и изградњу ових конака. Кад су видјели добри људи како се он труди и жртвује, многи су му онда помогли. Труд свих који су се овдје уградили је благословен и биће од Бога награђен“, навео је Преосвећени Епископ Јоаникије, додајући да је веома важно што се са обновом овог светог храма обновила и успомена на велике стубове вјере православне – Косаче, Сандаља и Стефана.

Владика је изразио наду да ће се и Сандаљева задужбина – црква Шћепаница или Сандаљица, гдје је и његов гроб, убрзо обновити. Указао је да на обнову чека и црква на Соко граду, и сам Соко град, а почетак свега је у обнови светиње на Заграђу.

„Прије неколико година, одржали смо значајан научни скуп о Шћепан Пољу и његовим светињама са кога је штампан зборник. Треба још много да се овдје истражи, изучи, да упознамо своје корјене и упознамо велике личности из наше историје“.

„Ова светиња, као и многе друге светиње, је свједок да наш народ има дубоке корјене, дубоко памћење и да он увијек ствара. Обнова ове светиње је свједок да ћемо обновити и многе друге светиње, нарочито, сада мислим да ћемо заштити и обновити порушене светиње на Косову и Метохији. Ево, овдје, нашег Владике рашко-призренског који носи тај дух обнове и дух вјере живе, која све обнавља, да ћемо се сабрати око наших светиња у Црној Гори и да ће народ у Црној Гори са својим свештенством, са својим Архијерејима заштитити светиње, које многи желе да присвоје и да ће ту безумну причу ставити ад акта у прошлост, да било ко од земаљских власти, нарочито од данашњих секуларних власти, које врло често немају никакве вјере, не може бити господар нити наше вјере, нити наших светиња“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Током данашњег торжественог славља на Заграђу Владика је изразио захвалност бројним добротворима и приложницима храма Светог Јована Крститеља. Највећим одликовањем Епископије будимљанско-никшићке – Медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена одликовани су: отац Лазар, Игуман манастира Заграђе, Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине, Тодор Грубач, Радан Живковић, Станиша Бакрач, Василије Блечић.

Медаљом Светог Георгија II степена одликовани су: Раденко Лучић, Мироје Вуковић, Вељко Рикало, Јоко Благојевић, Ђорђије Живковић, Бранко Радојичић, Радивоје Чавић.

Архипастирском граматом одликовани су: Жељко Шљиванчанин, Војислав Пантовић, Тадија Бајовић, Биљана Гашовић, Александар Живковић, Данило Грубач, Небојша и Рајка Шипчић, Предраг Карабасил, Млађен Вуковић, Милинко Цицмил, Саво Кујунџић, Вања Кујунџић, Дејан Попадић, Ристо Гредић, Милинко Ивановић, Периша Џаковић, као и институције и фирме: Општина Плужине, Комунално Плужине, ХЕ Пива, Полицијска станица Плужине, Гранични прелаз Шћепан Поље, Царинска испостава Шћепан Поље, Царинска испостава Хум Републике Српске.

Уприличен је богат културно-умјетнички програм у којем је говорио академик Јован Делић. Сабрање је настављено уз братску трпезу љубави.

Фото: Митрополија црногорско-приморска

Извор: Епархија будимљанско-никшићка