У трећу недељу Часног поста – Крстопоклону, 4. априла 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сјеници. Саслуживали су парох сјенички протојереј-ставрофор Андрија Јанковић и ђакон Иван Савић.
На нашем молитвеном путу ка празнику Васкрсења Христовог стигли смо до треће седмице, а о том хришћанском путовању овде на земљи Епископ Атанасије је рекао: – У нашем животу, на сваком месту, запућени смо ка Царству Небеском, Животу вечном, вечној заједници са Оцем нашим Небеским, у Господу нашем Христу и са свима Светима Његовим, са свима вернима. А како се стиже у ту радост Живота вечнога Црква нам представља овом недељом званом Крстопоклона, подсећајући нас на дело Господа Исуса Христа, на речи Његове, на љубав Његову. Свети апостол Павле позива да се чврсто држимо вере у којој стојимо јер је наша вера пут Живота.
– Свети апостол Павле нарочито то истиче да је Господ наш прошао целим путем нашега живота, од почетка до краја, и да је у свему био кушан на целом том нашем животном путу, али, за разлику од нас, у свему је Он био успешан. Он је овај наш пут животни којим ми идемо прошао без греха. И баш зато је и дошао да прође тај пут да ми овај наш животни пут увек идемо са Њиме, да га увек са собом имамо као свога водитеља, успешног и победоносног и да тако и ми идемо овим путем животним и да се наш живот такође заврши победом. Као што је Он васкрсао из мртвих тако да и ми васкрсавамо из свих наших смрти, и да можемо Њега сусрести када Он поново дође у слави Оца Свога Небескога.
– Господ намерно подсећа своје следбенике, посебно своје Апостоле, али и све нас данас, на ту завршницу која је у томе да ће Он поново доћи али као Победник, Победитељ, у слави Оца Небескога. И не сам него окружен Светим анђелима, Светитељима, свима својим угодницима, чији је труд такође награђен и који су прослављени, а међу којима ће бити и многи из рода нашега. И онда ће сви имати прилику да виде тај догађај и желеће сви да буду у близини Христовој, да буду причасници те радости, те светлости, те славе. То је оно што нама даје снагу да у сваком времену, у свима тешкоћама можемо корачати напред.
– Има нешто чега нарочито треба да се подсећамо. Господ наш Христос прошао је нашим путем из љубави према нама. Такође и ми, само из љубави, бићемо у стању да се одрекнемо себе, својих ограничења и својих привезаности за слабости, за грехе, за сласти овога света и да пођемо за Христом, и да себе жртвујемо другима. Само ако будемо имали исту такву љубав. Љубав и Крст су синоними, то је једно исто. Само се из љубави чине велики кораци и велика дела.
– Само ко воли тај је у стању да се одриче саможивости, себељубља, сваке себичности, и да чини нешто добро за другога, да буде следбеник и поборник сваке врлине. Баш тако као што је Господ наш из љубави жртвовао себе, и принео себе и страдао ради нас. Крст је ту пред нама као подсетник и као позив да идемо путем љубави, путем Христовим, и као гаранција да ћемо тако достићи том крајњем циљу, ослобођењу од сваког греха, сваке слабости, и ући са Господом, кога волимо, у Живот вечни у коме су и сви други које љубимо.
– Нека је срећан пут, браћо и сестре, у томе подвигу ка Животу вечном и прослављењу те Светлости Живота вечног, коју ћемо имати већ у празнику Васкрсења који је пред нама, пожелео је Епископ Атанасије свим присутнима али и свим другим хришћанима који трудом поста, љубави и добрих дела путују ка Господу нашем Исусу Христу и Његовом славном Васкрсењу и победи над смрћу.