Празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, молитвено је прослављен у уторак 27. септембра 2022. године у манастиру Милешеви. Тим поводом, у храму Вазнесења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију.
Саслуживали су протојереј Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, са игуманијом Аквилином, складним појањем увеличале су ово Евхаристијско сабрање.
Честитајући присутнима овај велики, значајан и диван празник Преосвећени је рекао: – Данас је дан када посебну пажњу посвећујемо Крсту, главном изразу и символу хришћанства. Данас се Крст посебно износи да буде виђен, очима телесним и очима духовним. Да се о Њему размисли и да се Њему поклонимо, да схватимо Његов садржај и Његов смисао.
– Крст је истакнут са посебним смислом и посебном намером. Кад год на Њега погледамо да се сетимо Главнога, Онога који је тај Крст носио на Голготу, да би био распет на њему, да би умро за нас. Господ наш је дошао у овај свет са најплеменитијом намером, да спасе овај свет од ропства у које је овај свет сам пао, у које је себе саплео својим греховним законима, похлепом, мржњом, грамзивошћу, себичношћу, упавши тако и у крајње зло – смрт.
– Господ наш је имао намеру, и има и даље, да успостави законе доброте, љубави, разумевања међу људима, да човека избави од сатане, из ропства његовог да га извуче, да га ослободи свих његових превара. Свет је онда рекао да њему такав спаситељ не треба, да је Он вишак у овом свету, да за Њега нема места. Свет утонуо у зло неће Избавитеља, неће Онога који проповеда доброту и љубав. И осудише га на, у оно време, срамну смрт, на Крсту.
– Врхунац сукоба између добра и зла, у историји човечанства, био је на Голготи. Ту се догодила главна битка између Добра и зла, између Љубави и мржње, између Истине и лажи, између Живота и смрти. Господ наш је и ту победио. То је била Његова главна победа. Није подлегао оним узвицима, није изгубио визију свога дела. Знао је да је дошао да спасе свет управо од тог зла, од те палости. И није се поколебао. Није га захватила никаква лоша емоција према онима који су говорили: Распни га, распни. Разумео их је и зато је подигао главу Оцу Небеском и рекао: Оче, опрости им је не знају шта раде! Јер, људска природа, посебно она онемоћала у злу, има своје границе, и тешко их прелази поробљена злом и немоћи.
– Он је зато и дошао да би нас ослободио од наших немоћи, да бисмо ми превазишли наше границе, да бисмо могли искорачити из немоћи и из зла. Из света зла и мржње укорачити у добро, у љубав, и држати се тога.
– Да, ми се подсећамо на тај Крст који је Господ носио, на којем је био распет, на којем је Он победио. Надишао је законе људског греха и позвао на нове законе, доброте и љубави, и кроз то страдање ушао у коначну победу – Васкрсење из мртвих, надјачавши тако и последњег непријатеља људскога рода, надјачавши смрт, и позвао нас да идемо тим путем, да се опредељујемо. Данас је дан позива да идемо за Христом, да и ми надиђемо, помоћу Његовом, законе себичности, зла и мржње, све законе греха, и да, држећи се Њега, уђемо у Царство Његово, где нема жалости ни пораза, где влада доброта, љубав и радост.
– Два су места где се одвијају највеће битке. Прво, најзначајније бојиште између добра и зла било је на Голготи и оно је завршено, Господ наш је победио. А друго бојиште траје и дан данас, јер оно се одвија у срцу сваког човека свих времена. Највеће бојиште после Голготског јесте људско срце. Господ нас позива да се определимо за Њега, Господа Христа, и да Његовом помоћу савладамо зло и законе зла, и да уђемо у Живот Вечни, појаснио је Епископ Атанасије, честитајући свима на данашњем определењу да крепкије и јаче, идемо за Христом, носећи свој крст са Њиме.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: