На вечерњој служби Великог Петка и јутрењу Велике Суботе, 26. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Вазнесењској цркви милешевске обитељи.
Након полагања Плаштанице у Христов гроб, Владика је поучио сабрани народ о Страдању Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа рекавши да су сви који су учествовали у страдању Господњем ишли до краја: – Христос је ишао до краја у испуњавању своје послушности Оцу Небескоме, извршио је дело на које је позван од Оца, дело спасења људи, посведочио љубав Бога Оца према нама деци Очевој и своју љубав према нама. До краја се труди да му се не поколебају ученици, обећава им крепост Духа Светога коју ће испунити, јер ће Духа Светог послати и утврдити их. Своју улогу до краја узимају и непријатељи, они јеврејски прваци, књижевници, фарисеји, они широких рукава, они почаствовани од народа. Они тобоже се не боје Христа али боје се да ће устати из мртвих, боје се да ће Он испунити своје обећање и показати се јачим од смрти и траже да осигурају гроб да не би дошли ученици Његови склонили га и рекли: Ето, устао је, нема га. Зашто је Христос допустио да буде положен у гроб? Неко ће рећи зашто се одмах није показао јачим од смрти, зашто одмах није рекао: Ваше ми копље ништа не значи, ево ја ћу одмах показати своје надмоћи. Баш зато што је ишао до краја. Он је имао задатак да прође кроз све просторе кроз које ми пролазимо и да их све преобрази. Зато је допустио да тугује у Гетсиманији зато што зна да су многи тужни на земљи и хоће да подели са њима такво осећање да би то осећање преобразио да би ти када се растужиш имао Утешитеља који може да те утеши у том тренутку. Зато је дозволио да буде и попљуван зато што је знао да ће многи Његови следбеници бити пљувани, одбацивани, поругани. Увек је присутан са нама.
На крају јутрења Велике Суботе Владика је у беседи између осталог рекао: – Стојимо пред гробом Господа нашега, пред гробом Онога који живот даје, Онога који једини гарантује да вреди бити праведан и добар. Пред гробом Доброга стојимо. Ово ће бити питања непрестано и била су кроз историју, ко је јачи: добри или зли. Где је снага? Где је моћ? Господ је знао да ће се људи око тога збуњивати и саблажњавати, а како и не би када је људска логика скроз другачија. Бог дошао међу нас и такорећи од свега божанског се испразнио, од божанске моћи, силе, власти, дозволио да свако буде јачи од Њега. Али није се испразнио од доброте и љубави. Он је стао пред овакав свет какав је наш, без икакве силе, стао са својом добротом и љубављу. Неће да примењује никакву силу, а имао је силу, али је хтео нама да каже да кроз овај живот треба да пролазимо на другачији начин, да се не бојимо за живот свој, да се не страшимо над њим, да ради свог живота не мрзимо друге, не отимамо од другога, не убијамо друге зарад нашег живота.
Беседе Епископа Атанасија можете послушати овде: