Торжествена Петровданска Литија, коју су у Бијелом Пољу, предводила четворица епископа наше свете Цркве, сабрала је на празник Светих апостола Петра и Павла, 12.јула 2022. године, хиљаде вјерника.
Вјерници су, предвођени Преосвећеном Господом Епископима: будимљанско-никшићким Методијем, рашко-призренским Теодосијем, милешевским Атанасијем и буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом, са свештенством и монаштвом, у свештеном ходу пошли од древне Петрове цркве до цркве Светог Николе и назад.
Вјерном народу, сабраном у празничној литији, архипастирском бесједом обратио се Владика Методије, који је истакао да из немањићке светиње првоврховних апостола Петра и Павла, молитвена ријека тече безмало двије деценије.
„Тече молитвено и слободно, ево, све до овог дана и часа када се благодаћу Божјом укрепљујемо и ослобађамо оном истинском и правом, духовном слободом као духовном категоријом, којом нас је Христос ослободио. Хришћани као слободни људи знају да слобода, сама по себи, некад може да пређе у агресију и самодовољност, да човјек довољан сам себи руши и угрожава другога. Увијек је хришћанство знало, што нас је јеванђељска наука научила, да уз слободу иде и одговорност, а одговорност даје онај дивни, племенити, небески елеманат милосрђа, доброте, саосјећања према ближњем, љубави. То је најважније чему нас уче литије“.
„Скоро смо били на Косову, у Грачаници и Газиместану и видјели гдје народ наш српски на једном од најтежих простора земаљског шара, када је сложан и када се скупи око светиње, опстаје на таквом једном мјесту. Благослов нам овдје доноси Владика Теодосије”, казао је Епископ Методије, позивајући Владику Теодосија да се обрати архипастирском ријечју.
„Нека је срећан и Богом благословен празник Светих апостола Петра и Павла, којима је посвећена ова дивна и древна светиња у Бијелом Пољу, у којем смо се сабрали. Свети апостоли Петар и Павле били су носиоци ријечи Божје, проповједници ријечи Божје, проповједници Светог Јеванђеља. Ријечју Божјом они су „покорили“ васељену, заједно са другим апостолима и ученицима Христовим. Свети апостол Петар је исповиједио вјеру у Христа као Сина Божјег и Господ га је зато похвалио и рекао да ће на том камену сазидати Цркву своју, којој ни врата пакла неће моћи наудити, а то значи да сво зло овога свијета не може побједити Цркву, коју је Господ наш Исус Христос основао и запечатио крвљу својом“.
„Свети апостол Павле је потпуно поништио себе ради Христа и љубави Његове. То су поруке нама, да имамо љубави, јер Господ ће по томе познати да смо Његови ученици, ако будемо имали љубави и осјећаја за ближњег. Не можемо љубити Господа, ако не љубимо ближњег свог. Зато се сабирамо у храмовима сви заједно да љубав Христову потврдимо, и покажемо да смо наследници те љубави Христове, коју су проповиједали Свети апостоли”, бесједио је Владика Теодосије.
Подсјетио је на Видовданска сабрања у Грачаници, на Косову Пољу.
“Тамо, гдје су наши преци положили животни испит и потврдили Косовски завјет, онај завјет који се темељи на Новом завјету, Христовом и Светосавском завјету, који су носили у срцу наши преци и нама предали, заједно са светињама. И ми данас се трудимо да сачувамо тај завјет, да можемо непостиђено стати пред Господа и наше претке, како је то говорио блаженог спомена наш Свети Патријарх Павле“, навео је Преосвећени Епископ Теодосије, указавши на Патријархове ријечи да се молимо да нам Бог помогне, и да ће нам помоћи ако буде имао коме.
„Треба да знамо да нам је живот земаљски дар Божји. Али то није све, има нешто љепше што нам је Господ припремио и Он нас упућује на тај вјечни живот, на Царство небеско. Свети кнез Лазар је повео војску да брани свој народ и своју отаџбину, рекавши да је земаљско замалена царство, а Небеско увијек и довијека. То су нас наши преци учили, нису нас учили да будемо најбогатији, најмоћнији овдје на земљи, него да будемо носиоци ријечи Божје, да будемо отворени за Господа, јер они нису дјелали собом и побјеђивали собом, својим оружјем и снагом, него Господом, и знали су да је сила Божја та која може да учини оно што људи не могу. Данас, живјећи на Косову и Метохији, овдје у Црној Гори и свуда ми треба да знамо да се не уздамо у себе, да не будемо самољубиви егоисти, него да своју вољу подредимо вољи Божјој, да сва нада буде у Господа, а Он зна шта нам је потребно и шта нам ваља чинити. Са тим мислима и са том љубављу дошли смо данас овдје”, рекао је Владика Теодосије, поручујући да оваквим сабрањима потврђујемо да смо Христови и да нас повезује Христова љубав, а то је оно најважније.
Ми на Косову данас, напоменуо је Владика рашко-призренски Теодосије, опстајемо да би сачували своју земљу, своју светињу и свој народ, али то није довољно.
“Знамо да милиони људи широм свијета носе Косово и Метохију у свом срцу. Те молитве нас држе и њихова љубав нас обавезује да истрајемо и сачувамо наше светиње на Косову, и овдје у Црној Гори, Србији и цијелом свијету, да би се у њима прослављало име Божје, али и да би се у њима спасавали и спасавали наше душе”, поучавао је Епископ Теодосије.
Владика милешевски Атанасије пренио је благослове из Милешеве са гроба Светог Саве, као и поздраве са сјеничке висоравни, гдје је јутрос био са тамошњим мјештанима.
„Настајање и трајање – то су међу најсветијим ријечима и појмовима у нашем хришћанском искуству. И управо је то оно што ми данас чинимо, настављамо и трајаћемо, настављамо оно што је најсветије. Ми имамо светиње, али имамо и свети задатак, јер Господ рече својим ученицима: Ви сте со земљи, свјетлост свијету. На нама свијет почива, на нама оваквим какви смо, јер нас је Бог одабрао. Он рече да нам је дао Царство, дао нам је и да га проповиједамо, да оприсутнимо у овом свијету. Настављамо велико дјело апостола Христових Петра и Павла и других апостола, у свом времену, они у свом времену, ми као достојни и вјерни њихови настављачи, који држе њихову науку, њихов задатак, њихов циљ”, истакао је Владика милешевски Атанасије.
Срдачним аплаузима дочекани су, на укључењу у литију, вјерници из Васојевића и Андријевице, који су пјешачили 50 километара. Они су, како је казао Чедо Јелић, пошли од цркве на Књажевцу, како би учествовали у величанственом свештеном ходу. Уз Јелића, учествовали су: Иван Радојевић, Горан Марсенић, Милорад Рачић и Александар Зоњић. Наводе да су им се уз пут прикључивали људи из бројних мјеста од Берана до Бијелог Поља.
Прослава Петровдана у Бијелом Пољу почела је Светом Архијерејском Литургијом коју је, у цркви, посвећеној првоврховним апостолима Петру и Павлу, служио Преосвећени владика Методије. Током Литургије Владика је у чин чтеца произвео Радоја Кордића из Бијелог Поља.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка