И ове године, на Празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, 1. априла 2018. године, у манастиру Давидовица, надомак Бродарева, одржан је традиционални црквено-народни сабор на коме се сабрао верни народ бродаревског и пријепољског краја, али и из Бања Луке и Гламоча.
Саборовање је започето Божанском Литургијом чији је предстојатељ био Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење архимандритâ Нектарија и Теофила, и протођакона Николе Перковића. Заједно са њима, причасници Трпезе Господње били су сви верни који су Богу Оцу заблагодарили за сва доброчинства а посебно за причешће Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
Након заамвоне молитве учињена је Литија око Бгојављенског храма, освештано кољиво и пререзан славски колач. Домаћини овогодишњег саборовања били су брат и сестра, Бојан и Ивана Богдановић из оближњег села Гробнице.
Поучавајући верни народ Преосвећени Владика је између осталог рекао: – Данашњи дан је дан радости, тријумфа, али и дан разликовања јер знамо да нису сви једнако дочекали Христа. Христос је био убедљив у ономе што је чинио. Као Господар живота чинио је велика знамења: болесне је лечио, неправеднике изобличавао, злотворе укоревао, дао науку љубави и правде по којој да се управљамо, Лазара је дозвао из мртвих после четири дана Лазаревог боравка са мртвима када је већ почело да заудара његово мртво тело. Он га је оживео и учинио га свежим тако да је живео још тридесет година на радост својој родбини и пријатељима а на корист заједници људској. И поред тога што је био тако убедљив, није дочекан једнако од свих. Дочекан је са радошћу од оних који нису били оптерећени злом, јер зло је једино оно што спречава човека да корача за Христом. Могу за Њим да корачају хроми, јер Он може да им дâ да ходе. Могу и слепи, зато што ће им дати да виде, али злотвори не могу. Зато су га дочекали само безазлени, деца и добри народ.
– Поставимо себи данас једно питање, да ли можемо корачати за Христом. Наша способност мери се по томе колико смо спремни да будемо са Христом у свим приликама, и када је добро и када је тешко, када идемо широким путем и када идемо кроз теснаце, да нас од Христа ништа одвојити не може. Јако је битно да сада знамо где стојимо јер је пред нама Велика седмица, која се зове и страдална, испитна. Господ је ушао у Јерусалим са једном намером, не да буде слављен и да би био признат, већ да би пострадао. Он унапред зна да ће га везати, ругати му се и пљувати и распети га. И не само да се не боји, него баш зато улази у Јерусалим, да би прихватио таква страдања за нас, да нама каже: Не бојте се. И када вас буду пљували бићете часни, када вас буду били бићете и тада јачи јер сам ја са вама. Ја сам све то прошао пре вас. Ми смо дакле са Победником.
Домаћини овогодишњег сабора заједно са мати Даријом, игуманијом Давидовице, потрудили су се да сви гости буду послужени за трпезом љубави.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: