Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је, 11. јула 2022. године, Свету архијерејску Литургију у Спасовом храму манастира Милешеве, поводом молитвеног спомена на Свете мученике дабробосанске и милешевске. Саслуживали су настојатељ манастира Михољска Превлака из Митрополије црногорско-приморске архимандрит Бенедикт, настојатељ манастира Успења Пресевете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима игуман Зосима, протојереј Никола Перковић, сабрат манастира Михољска Превлака јеромонах Сава и протођакон Иван Савић.
Сестринство манастира Милешеве са својом игуманијом Аквилином припремило је, поводом празника, славске дарове који су освештани након заамвоне молитве.
Честитајући присутнима празник Епископ Атанасије је подсетио на Свете мученике дабробосанске и милешевске, чији спомен данас прослављамо: – Ми у нашем памћењу и сећању и гледању ума држимо све Свете, свакога дана, непрестано. Поједини дани су одређени да се посебно посвети пажња некима, да би се њихови подвизи видели боље, јасније, да би се боље истакли и да бисмо им указали посебну част. На коју год страну гледамо у Цркви, у календару, у Житијима Светих, видимо само светлост и лепоту врлине.
– Наш хришћански пут води у Живот вечни, али, он је зато и прилично тежак. Он у себи све садржи, и подвиг и сигурност живљења. Међутим, овај наш животни пут води се кроз овај свет за који је речено да у злу лежи, тако да је тај сигурни пут ка Животу Вечноме, ка Царству небескоме, потребно непрестано крчити, јер пада на њега и са десна и са лева много одрона овог земаљског живота и затрпава тај пут.
– Тај пут води Господ наш Христос јер га је Он и прокрчио, и само они слични Њему, који се на Њега угледају, из љубави према Њему и према ближњима, могу да тај пут непрестано крче. Тако је Господ од рода нашега људскога одабрао те најспособније, најиспуњеније љубављу према Њему и према ближњима, љубављу према истини, према врлини, да они чврсто стоје и да не дозволе да се тај пут затрпа.
– Свете Божије угоднике ми са радошћу, али и са тугом, прослављамо. Са тугом зато што неминовно себи постављамо питање да ли њихово дело држимо довољно узвишено, високо, да ли му доследно следујемо. Пред нама је задатак да регрутујемо слуге Божије, и да их учвршћујемо непрестано у верности, у љубави према Богу. Јер ко иде са Христом сигурно неће пропасти, тек тада је овај живот осигуран ако га са Њиме живимо.
– Они које данас прослављамо су људи свих врлина по Јеванђељу, и као такви они нам светле. Молимо се Богу да Светитељи Божији нама помогну да овај пут, за који су они страдали и на којем су се прославили, буде увек јасан, да све буде угодно Богу, нагласио је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: