Његово преосвештенство епископ милешевски господин Атанасије, у немогућности да лично присуствује, упутио је свој архипастирски благослов свештенству и монаштву Архијерејског намесништва пљеваљског, као и благочестивом народу, а поводом Тројичиндана, славе манастира Свете Тројице Пљеваљске
Свему свештенству и монаштву и верноме народу Архијерејског намесништва пљеваљског Епархије милешевске
Часни и преподобни оци, драга браћо и сестре који сте се сабрали овде у манастиру Свете Тројице у Пљевљима, свима вама и свима који на простору Намесништва пљеваљског живите честитам овај свијетли празник – Тројичиндан, дан Силаска Светог Духа на Апостоле и на целу Цркву Христову, Духа који се даје свима нама који у Свету Тројицу верујемо. Дубоко урезана љубав у души мојој и непрекидно пастирско старање и брига према вама – према својој духовној деци која сваким даном трпе страшна искушења и на својим плећима носе терет који им други намећу, и због немогућности да будем са вама – побудила ме је да вам се овим путем обратим и пошаљем своје пастирске речи. Мене као вашег пастира чинило би срећним ако бих могао учинити неко добро дело, отклонити какву беду, ублажити какву тугу, залечити туђу бол, указати прави пут – пут који води вечној срећи и спасењу, јер дођох вама за пастира – не да ви мени служите – него да ја вама послужим. Испуњен сам духовном радошћу увек кад се молим Богу са вама и за вас.
Драга моја духовна децо, ви живите у времену у коме световне власти на сваки начин покушавају отети свете храмове које су ваши преци градили за спас својих душа и оставили их вама у аманет да се и ви у њима Богу молите и своје душе спасавате, али и да их сачувате за своје потомке и долазеће генерације. Ја сам, као ваш духовни пастир, поносан како ви са својим свештеницима и монасима упорно и истрајно браните своје светиње.
Нажалост, овоземаљски силници сваким даном све јаче кидишу на Српску Православну Цркву и њене светиње, газећи на том безумном путу чак и свој народ. Ваши свештеници са својим породицама последњих двадесет година живе лишени елементарних људских права. Ускраћује им се право на држављанство Црне Горе и право на миран и достојанствен живот. У веку у ком су и пашчад добила своја права, деца свештеника живе и одрастају у сталном страху од прогона. Ви као народ Божији без икакве кривице трпите неправду на сваком месту. Немате право на запослење једнако са осталим народима, са муком својој деци обезбеђујете основне услове за живот, па, и поред свега тога, морате да браните своје светиње од домаћих власти које их желе присвојити. Ја као ваш молитвеник пред Васкрслим Господом не могу имати мира све дотле док свако дете у Пљевљима не буде могло мирно да спава и док наше светиње не буду одбрањене.
Драга моја духовна децо, ваше страдање дубоко рањава моје срце, а особито што сам физички онемогућен да будем са вама и из немоћи да вас заштитим и страдам уместо вас, али добро знајте да непрекидно умножавам своје молитве Господу да вас сачува, да вам да снаге да истрајете на свом праведном путу и дочекате долазак слободе и коначну победу добра над злом.
Ових дана сте били немили свједоци злодела безочних људи који два дана пред Тројичиндан отеше воденицу Манастиру Свете Тројице и не дозволише нам да у духовном миру дочекамо овај велики празник. Ја сам као ваш пастир учинио све да до те отимачине не дође. Молио сам их и преклињао да то не чине. Када сам видео да су напросто глуви на моје мољење, заклео сам Пресветом Тројицом народне одборнике који чине власт у вашем граду да се зауставе у своме безумљу и да не отимају од манастира оно што је његово. Ни тако тешка заклетва није помогла, већ су ставили на продају манастирску воденицу. Није проблем у воденици. Ако је она потребна народу, Црква ће је своме народу даривати, али је проблем у безочној отимачини којом се жели мало-помало Цркви све одузети. А Црква кроз све своје постојање нема другога циља осим да служи Богу на добро свога народа.
Драга моја духовна децо, манастирску воденицу су отели духовни потомци истих оних који су убили тројичког игумана Серафима и једанаест пљеваљских свештеника. На нашој страни је Божија истина, а на њиховој сила и неправда. Манастир чува воденичке тапије и он ће своје право на суду доказати. Упркос томе, после свега овога остајемо запитани зашто то чине и задају нам немир и патњу. Исти они који су дигли своју руку да отму манастирску воденицу могу сутра дићи руку и на све оне који уским, али праведним путем ходе. Стога, по науци Христовој, морате бити мудри као змије, а безазлени као голубови. Удвостручите своје редове, појачајте своје молитве Господу, помозите једни другима, чувајте своје јединство и саборност. Очигледно је да нам предстоји дуга и тешка борба са силама таме и зла. У тој борби истрајаћемо само ако не дозволимо да нам угасе пламен љубави Божије који нас греје и од зла спасава. Знајте да сатанска војска никад не може победити Христову војску којој ви припадате. Вама који ходите путем праведника и Божијих угодника поносиће се ваши потомци. Ваша славна дела никад умрети неће, док ће они који су се запутили ђаволским странпутицама, ако се не покају и не поврате, бити предати вјечном проклетству на страшноме Божијем суду пред који ћемо сви изаћи једнога дана. Препоручујем вам да и даље чврсто чувате своје свете и народне особине, особито веру православну, не допустивши никоме да вам ово највеће наше благо унизи и окрњи.
Свима вама који се трудите на Божијем путу и живот свој украшавате добрим делима шаљем свој архијерејски благослов у нади да ћу брзих дана доћи међу вас, моју милу и од Бога ми поверену паству, да заједно са вама прославим име Господње и станем пред вас у одбрани светиња. Захваљујем пастви својој и свештеницима што слушате моје речи и следите пут Господњи.
На послетку, још једном препоручујем свима вама да све радите сложно и са љубављу у славу Божију и за добро наше Цркве и Отаџбине. Још вас молим да са љубављу примите ове моје архипастирске речи, призивајући вам увек Божији благослов. У то име вас, драга моја духовна децо, поздрављам до скорог виђења. Нека је са свима вама неизмерна благодат Господа Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога и Животворнога Духа!
Амин!
Написано јутрос пред ову Божанску Литургију на Тројичиндан 2020. године.
Епископ милешевски Атанасије